Koje sve vrste meda postoje i kako ih prepoznati

Pčele prave med od nektara različitih biljaka, pa u zavisnosti od paše postoje brojne vrste meda. Svaki med ima posebne karakteristike boje, ukusa i mirisa, a opet svi sadrže slična blagotvorna svojstva. U svetu je poznato preko 300 vrsta meda, dok se u Srbiji najčešće proizvodi nekoliko vrsta koje odgovaraju našoj klimi i rasprostranjenim biljkama. Ovaj blog daje pregled najčešćih vrsta meda u Srbiji – kako ih razlikovati i koje su njihove osobine.

Različite vrste meda razlikuju se i po boji. Na slici je prikazano pet staklenih tegli ispunjenih medom različitih nijansi – od svetložute (poput bagremovog) do tamnosmeđe (poput šumskog meda) – što odražava raznolikost izvora nektara i sastava meda. Ove boje ukazuju i na razlike u ukusu i svojstvima: opšte pravilo je da su svetliji medovi blažeg ukusa, dok su tamniji intenzivnijeg ukusa i bogatiji mineralima.

U praksi, medovi se dele na monoflorne (nastale pretežno od jedne biljke, npr. bagremov, lipov, suncokretov) i poliflorne (mešavina nektara raznih cvetova, npr. livadski med). U nastavku su opisane najvažnije vrste meda u našim krajevima i saveti kako da ih prepoznate:

Bagremov med (akacijev med)

Bagremov med je najtraženiji i spada u najcenjenije vrste kod nas. Daje ga nektar bagrema (Robinia pseudoacacia), drveta čijih belih cvetova pčele sakupljaju obilje nektara tokom maja. Ovaj med je veoma svetao – prozirno svetložute ili blago zlatne boje, gotovo bistar poput ulja. Ukus mu je delikatan i blag, sa finom cvetnom aromom bagrema. Zbog visokog sadržaja fruktoze, bagremov med ostaje tečan duže od većine drugih vrsta (može ostati nekristalisan i preko godinu dana). Takođe je lakši za varenje, pa se u umerenim količinama preporučuje čak i osobama koje pate od blage forme dijabetesa (uvek uz savet lekara). Ima nešto niži sadržaj polena u sastavu, što ga čini pogodnim za malu decu i one sa blažim polenskim alergijama – upravo zahvaljujući blagom ukusu i čistom sastavu. Bagremov med je odličan izbor kao svakodnevni zaslađivač jer neće promeniti aromu napitka i retko izaziva neželjene reakcije.

Kako prepoznati: Boja gotovo prozirna ili vrlo svetložuta, med je dugo tečan (može ostati nekristalisan). Ako u tegli vidite potpuno bistar svetli med i nakon 6+ meseci od vrcanja, verovatno je bagremov. Ukus je veoma blag, nenametljiv i ne ostavlja gorčinu. Miris je lagan, podseća na miris bagremovog cveta. Bagremov med se često prodaje u čistom obliku, ali ako je bagremova paša podbacila, može biti pomešan sa malo livadskog – takav med biće tek neznatno tamniji, ali i dalje dominira bagremov ukus. Kristalizacija: vrlo spora i fina – bagremov med može stajati tečan i preko godinu dana, a kada kristališe, stvara sitne bele kristale ujednačeno.

Lipov med

Lipov med pčele prave od nektara cveta lipe (Tilia). Ovaj med je svetložute do zlatne boje, često gotovo proziran, ali intenzivnog mirisa na lipu. Ukus lipovog meda je specifičan – vrlo sladak, sa blagim aromatičnim notama koje podsećaju na miris lipe, ponekad sa blagom gorčinom pri kraju. Brzo kristališe posle vrcanja, često u krupnije kristale svetložute boje.

Lipov med slovi za lekovit med: tradicionalno se koristi kod prehlada, gripova i problema sa disajnim putevima. Deluje kao prirodni ekspektorans – olakšava kašalj i izbacivanje šlajma, pa se često dodaje u čaj protiv prehlade. Osim toga, preporučuje se osobama sa povišenim krvnim pritiskom – smatra se da lipov med povoljno utiče na opuštanje krvnih sudova i smirivanje organizma. Takođe je “prijatelj jetre”, ubrzava detoksikaciju organizma i pomaže regeneraciju jetre. Zbog tih svojstava, lipov med je cenjen ali nije dostupan svake godine u većim količinama – cvetanje lipe je nepredvidivo (obilno cveta samo u određenim godinama kada se poklope povoljni vremenski uslovi). Najpoznatije paše lipe u Srbiji su na Fruškoj gori i u istočnoj Srbiji (Đerdapske klisure), gde postoje velike šume lipa.

Kako prepoznati: Boja svetla, med često deluje providno poput bagremovog ali sa nijansom žute. Miris je prepoznatljiv – snažan, podseća na cvet lipe (ko je osetio opojan miris procvetale lipe, lako će prepoznati tu aromu u medu). Ukus je vrlo sladak, aromatičan i ostaje lagano mentolast osećaj u grlu. Brzo se kristališe; tegla lipovog meda može u roku od par meseci postati potpuno čvrsta, sa kristalima srednje veličine. Kristalisan lipov med dobija svetložutu boju, gotovo beličastu. Zbog brze kristalizacije, na tržištu ga nekad mešaju sa bagremovim da bi duže ostao tečan – čisti lipov med će ređe biti tečan daleko u jesen posle leta kad je vrcan.

Suncokretov med

Suncokretov med potiče sa prostranih polja suncokreta (Helianthus annuus), kojih naročito ima u Vojvodini i Mačvi. Ovo je karakteristična vrsta meda za naše ravničarske predele. Suncokretov med ima zlatnožutu boju kao sam cvet suncokreta. Svež, tečan suncokretov med je žuto-amber nijanse, ali izuzetno brzo kristališe nakon vrcanja – često u roku od svega par nedelja. Kada se ušećeri, poprima svetložutu do kremastu boju i teksturu fine masti (kristali vrlo sitni). Zbog te osobine neki potrošači ga neopravdano izbegavaju, ali pčelari ističu da je njegova brza kristalizacija dokaz kvaliteta, a ne mana.

Zanimljivo, suncokretov med je jedan od najkvalitetnijih medova na ovim prostorima. Na Zapadu je visoko rangiran – smatra se da ima drugi najveći sadržaj polena među medovima (odmah iza šumskog meda). To znači da je bogat proteinskim i biološki aktivnim materijama iz polena. Pored toga, spada u medove sa najjačom antioksidativnom aktivnošću (zbog visokog sadržaja flavonoida). Ove karakteristike čine suncokretov med izuzetno zdravim: preporučuje se osobama sa kardiovaskularnim tegobama i sportistima, jer sadrži obilje polena, enzima i antioksidanasa korisnih za srce i imunitet. Ukus mu je prijatan, srednje intenzivan, blago voćni sa notom koja podseća na polen. U poređenju sa bagremovim, manje je sladak zbog većeg udela glukoze, a kristali u medu se skoro tope u ustima kada se jede.

Kako prepoznati: Težak je za prepoznavanje dok je tečan, jer može ličiti na druge svetle medove. Ipak, suncokretov med gotovo uvek dolazi do kupca već kristalisan (osim neposredno posle sezone). Ako vidite teglu meda svetložute, neprozirne boje, kremaste teksture – verovatno je suncokretov. Kristali su fini pa med deluje mazivo, poput putera za med. Miris svežeg suncokretovog meda je blag i ugodan, a kristalisan može poprimiti blagi miris voska ili polena. Ukus je sladak sa blagim kiselkastim tonom. Još jedan znak: suncokretov med se često prodaje u većim kantama ili teglama odmah posle vrcanja, jer kristališe već u saću ako se ne izvadi brzo. Takođe, ova vrsta meda se nekad koristi za krem med (proizvođači ga kontrolisano mešaju da dobije namaznu konzistenciju). Zapamtite – brzo ušećeren med svetložute boje gotovo sigurno potiče od suncokreta.

Livadski med (cvetni med)

Livadski med je poliflorni med, što znači da nastaje od nektara raznih livadskih i poljskih cvetova. Pčele ga sakupljaju na raznolikim biljkama – od deteline, livadskih trava, voćaka, pa čak i korova pored puteva. Upravo ta raznovrsnost je najveća vrednost livadskog meda: sadrži nektare mnogobrojnih lekovitih biljaka, pa se smatra da ima širok spektar korisnih materija. Mnogi ga zato nazivaju “najzdravijim medom”, jer u jednoj tegli imamo malo lipovog, malo bagremovog, malo detelininog i drugog cveća.

Livadski med obično ima tamno žutu do svetlo smeđu boju – tamniji je od bagremovog i lipovog. Međutim, boja i ukus mogu znatno da variraju iz godine u godinu i od pčelinjaka do pčelinjaka. Svaka livada je drugačija, svaka sezona donosi različit sastav cvetova, pa svaki livadski med ima svoju nijansu. Ukus je pun, bogat, često jačeg aromatičnog šmeka koji ne prija svakome. Neki potrošači vole tu kompleksnu aromu, dok drugima može biti suviše intenzivna ili "teška" za želudac. Upravo zbog bogatstva polena i eteričnih ulja iz raznih biljaka, livadski med ponekad može izazvati blagu reakciju kod osetljivih osoba (npr. peckanje u grlu) – što je znak jakog biološkog sadržaja.

Livadski med kristališe relativno brzo, obično u roku od nekoliko meseci posle vrcanja, stvarajući sitnije do srednje kristale i postaje svetlijeg, žućkastog izgleda kada se ušećeri. On je odličan za svakodnevnu upotrebu kao prirodni multivitamin iz košnice. Mnogi pčelari kažu da, ako niste sigurni koju vrstu meda da uzimate, uzmite livadski za opštu dobrobit organizma.

Kako prepoznati: Pre svega po nijansi boje – livadski med najčešće ima toplu zlatno-žutu do svetlosmeđu boju, često sa primetnom mutnoćom (jer sadrži mnogo različitog polena). Za razliku od jednolično svetlog bagrema, livadski med je tamniji i gušći. Miris može biti slojevit – mešavina cvetnih, voćnih i biljnih tonova, u zavisnosti šta preovlađuje (npr. ako ima dosta lipe, oseti se i njena nota). Ukus je pun, cvetni sa blagom notom trave ili bilja; često se oseti “jačina” na nepcu posle gutanja, što neki obožavaju a nekima smeta. Livadski med uvek kristališe nakon izvesnog vremena – ako primetite da med od istog pčelara jedne godine ima malo drugačiju boju ili aromu nego prethodne, vrlo verovatno je to livadski (zbog promenljivog sastava biljaka).

Šumski med (medljikovac)

Šumski med (poznat i kao medljikovac ili tamni med) potpuno se razlikuje od prethodnih – umesto nektara cvetova, pčele ga prave od medne rose odnosno sekreta lisnih vašiju sa drveća (hrast, jelа, bor i dr.), ponekad i od sokova koji se luče na lišću. Zbog toga u šumskom medu nema polena cvetnica uopšte, već preovlađuju druge materije: šećeri iz biljne medljike, minerali i aminokiseline. Šumski med je tamne boje, od tamno braon do skoro crne, često sa zelenkastim ili sivkastim tonom. Vrlo je gust i lepljiv. Ukus mu je bogat, sladak ali i pomalo gorkast ili smolast, podseća na karamelizovani šećer ili sirup od šljiva. Miris je slabije izražen nego kod cvetnih medova, blag ali prijatan, sa notom smole ili karamele.

Ono što šumski med posebno ističe jeste bogatstvo mineralima – ima višestruko više gvožđa, kalijuma, fosfora i drugih minerala nego cvetni medovi. Smatra se odličnim za osobe koje pate od anemije (malokrvnosti), jer pomaže poboljšanju krvne slike. Preporučuje se rekonvalescentima – ljudima koji se oporavljaju posle teških operacija ili bolesti – zbog svoje hranljivosti. Zanimljivo, savetuje se trudnicama tokom cele trudnoće kao prirodni tonik pun minerala. Ukoliko neko ne voli previše sladak med, šumski med mu može prijati jer nema onaj oštar slatki udar – deluje blaže zbog nižeg procenta glukoze.

Šumski med kristališe relativno brzo, čak već u saću dok je još u košnici. Kristali obično budu sitni i masa poprima mazivu konzistenciju (ako je medljika od hrasta) ili može postati grublje kristalne strukture (ako je od crnogorice gde ima višak melicitoze). Tamni kristalisani šumski med poprima sivkasto-braon boju i mat izgled.

Kako prepoznati: Po boji i gustini – šumski med je na prvi pogled najtamniji med na tezgi. Ako vidite teglicu meda boje tamnog piva, konjaka ili čak crnog sirupa, to je verovatno šumski med. Ukoliko protresete teglu, šumski med se sporije pomera (gušći je). Ukusno proveravanje: par kapi šumskog meda ostavlja blagu gorčinu na kraju jezika, što cvetni medovi nemaju. Miris je vrlo blag, gotovo neutralan (za razliku od recimo lipovog koji ima jak miris). Takođe, šumski med se ređe viđa potpuno tečan – ako je prošlo nekoliko meseci od sezone, uglavnom ga pčelari već nude u kristalisanom stanju. Prepoznaćete ga i po tome što uvek ima višu cenu; zbog teškog prikupljanja medne rose, ove medove pčelari skupo cene. Tamna boja, visoka cena i specifičan, manje sladak ukus – sve to ukazuje na šumski med.

Ostale vrste meda

Pored navedenih, u Srbiji se proizvode i druge vrste meda na specifičnim pašama:

1. Med od uljane repice: Dobija se sa polja uljane repice (Brassica napus) koja cveta rano u proleće. Ovaj med je izrazito svetao, gotovo beo kada se skrstališe. Poznat je po tome da veoma brzo kristališe – često već par dana nakon vrcanja počne da se pretvara u sitne, fine kristale nalik masti. Zbog te osobine, retko se viđa u tečnom stanju; pčelari ga često ostave pčelama za hranu ili ga brzo nakon vrcanja prepakuju. Repicin med ima blag, prijatan ukus i sadrži visoki procenat glukoze. Interesantno, pčele na paši repice se dobro razvijaju, pa ovaj med koristi pčelarima za prolećni razvoj društava. Prepoznaćete ga po gotovo beloj boji i čvrstoj teksturi – često se prodaje kao kremasto umućen med zbog fine kristalizacije.
2. Kestenov med: Potiče od nektara cveta pitomog kestena (Castanea sativa). Vrlo je taman, tamno crvenkasto-braon boje i specifičnog gorkastog ukusa. Neki ga obožavaju baš zbog te gorčine i bogate arome. Kestenov med relativno sporo kristališe, može dugo ostati tečan zahvaljujući visokom udelu fruktoze. Smatra se da povoljno deluje na organe za varenje, žuč i jetru – tradicionalno se koristi kod gastritisa i problema sa jetrom. Takođe, često se preporučuje uz biljne čajeve (npr. od kamilice, nane ili majčine dušice) radi pojačavanja efekta. Prepoznaćete ga po izrazito tamnoj boji i oporom ukusu koji ostaje na nepcu.
3. Kaduljin med, lavandin med, med od zlatošipke: U određenim krajevima mogu se naći i ovi ređi medovi. Kaduljin (žalfijin) med potiče od kadulje i cenjen je za smirivanje suvog kašlja i bronhitisa. Lavandin med (od lavande) blažeg je ukusa i retko se proizvodi kod nas (više u mediteranskim područjima). Med od zlatošipke (zlatne rudbekije) ima izuzetnu aromu i zlatožutu boju, nastaje krajem leta u ravničarskim predelima gde ta biljka cveta. Ove vrste su manje zastupljene, ali svaki od njih ima prepoznatljivu aromu biljke od koje potiče.

Preporuke za pakovanje meda

Kada je reč o pakovanju i čuvanju meda, vrlo je važno odabrati odgovarajuću ambalažu kako bi se sačuvali kvalitet i svojstva svih ovih vrsta meda. Stručnjaci i propisi preporučuju isključivo staklenu ambalažu za med. Razlog je što je med prilično “agresivna” supstanca: ne sme se čuvati u metalnoj ambalaži jer će vremenom nagristi metal i tako kontaminirati sebe metalnim jonima. Plastična ambalaža je bolja od metala, ali ni plastika nije potpuno inertna – tokom dužeg stajanja neke plastike mogu ispustiti sastojke ili upiti aromu meda. Staklo je zato idealno: hemijski je neutralno, ne reaguje sa medom i ne menja mu ukus niti kvalitet, čak ni posle mnogo godina. Uz to, med u staklenoj tegli deluje privlačno kupcima – kroz providno staklo lepo se vidi prirodna boja meda, što uliva poverenje potrošaču. Preporučuje se koristiti staklene tegle sa kvalitetnim poklopcem (idealno takođe obloženim inertnim materijalom sa unutrašnje strane).

Još nekoliko saveta za proizvođače i potrošače: Med uvek čuvajte na hladnom i tamnom mestu. Sunčeva svetlost i toplota mogu vremenom degradirati enzime i vitamine u medu, pa tegle držite dalje od direktnog svetla (ili koristite zamračene ambalaže odnosno kutije). Ne zagrevajte med preko 40-45°C – visoke temperature uništavaju korisne enzime. Ako se med u tegli ušećerio i želite ga ponovo otopiti, to uradite blagim grejanjem u toploj vodi (do 45°C) kako bi zadržao sva dobra svojstva.

Poštovanjem ovih preporuka, svaka vrsta meda – bilo bagremov, lipov, suncokretov ili bilo koji drugi – stići će do kupca u najboljem izdanju i pružiće pun kvalitet koji su vredne pčele spakovale u teglu. Savet: istaknite sortu meda i njene osobine na ambalaži, edukujte kupce o razlikama, i uvek pakujte med tako da mu sačuvate prirodni integritet. Staklena tegla kvalitetno zatvorena, puna prirodnog meda specifične boje i mirisa, najbolja je vizit-karta svakog proizvođača meda.

Bogatstvo vrsta meda u Srbiji – od mirisnog bagrema do tamnog šumskog meda – predstavlja pravo blago za pčelare i ljubitelje meda. Razumevanje osobina svakog meda pomaže proizvođačima da svoj proizvod bolje plasiraju, a kupcima da odaberu omiljenu vrstu prema ukusu i potrebama. Bilo da med koristimo kao poslasticu ili kao lek iz prirode, važno je da bude pravi, prirodni med i da se pravilno čuva. Uživajmo u svim ukusima koje nam naše pčele daruju – uz kašičicu meda svakog dana za zdravlje i energiju!