Med je jedan od najdragocenijih pčelinjih proizvoda – prirodni zaslađivač pun korisnih sastojaka. Ipak, na tržištu se povremeno pojavljuju falsifikati meda, pa je prepoznavanje pravog meda ključno i za potrošače i za pčelare. U nastavku ovog bloga saznaćete kako utvrditi da li je med prirodni i koje dobrobiti med pruža našem zdravlju.
Kako prepoznati pravi med
Pravi med je po zakonu samo onaj proizvod koji su napravile pčele od prikupljenog nektara ili medne rose. Sve što sadrži dodat šećer ili sirup ne sme se nazivati medom. Nažalost, neiskusnom kupcu nije uvek lako da razlikuje pravi pčelinji med od veštačkih imitacija. Evo nekoliko smernica:
- Aroma i izgled: Prirodni med ima karakterističan miris i blagu prirodnu mutnoću. Veštački medovi često nemaju izraženu aromu, a dodaju im se veštačke boje pa izgledaju suviše bistro. Ako kroz teglu tamnog meda možete jasno videti drugu stranu, a med je kristalno providan, verovatno je reč o falsifikatu – prirodni tamniji med nikada nije potpuno providan.
- Cena: Ekstremno niska cena može biti znak za uzbunu. Šećerni sirupi se prodaju mnogo jeftinije od pravog meda – ako je tegla meda sumnjivo jeftina (čak niža od otkupne cene na veliko), verovatno nije pravi pčelinji proizvod.
- Kristalizacija: Kristalisanje meda (šećerenje) je prirodna pojava kod većine vrsta. Naprotiv uvreženom narodnom mišljenju, kristalisan med nije znak dodavanja šećera – istina je upravo suprotna: kristalizacija je dokaz da je med prirodan. Većina veštačkih medova ostaje trajno tečna, jer falsifikatori namerno prave sirup koji se ne kristališe kako bi zavarali kupce. Zato se ne plašite kada vaš med vremenom očvrsne; naprotiv, to je dobar znak kvaliteta. Jedan praktičan savet je da kupujete med koji je već kristalisan – homogeno ušećeren od dna do vrha teglice – jer je veoma verovatno da je takav med prirodan (i falsifikati koji jesu napravljeni od šećera obično nikad ne kristališu).
- „Testovi“ iz naroda: Često se mogu čuti razni kućni testovi za proveru meda – na primer, okretanje tegle da se posmatra vazdušni mehur, test sipanja meda u vodu, paljenje fitilja umočenog u med i slično. Međutim, mnogi od tih trikova su nepouzdani mitovi. Moderni veštiji falsifikati mogu proći većinu tih popularnih proba bez problema. Zato se nemojte oslanjati na kućne trikove – činjenica da se med ne rastvara odmah u vodi ili da gori na šibici ne garantuje da je prirodan.
Najsigurniji način da potvrdite prirodnost meda je laboratorijska analiza u akreditovanim ustanovama, koja proverava polenski sastav i izotopski profil šećera u medu. Takve analize mogu otkriti prisustvo sirupa od šećerne trske, šećerne repe, kukuruza i slično, što su pokazatelji falsifikata. Pčelari koji prodaju svoj med na tržištu dužni su da obezbede atest o ispravnosti meda, te kupujte med od proverenih proizvođača. Za krajnje potrošače, najbolja preporuka je: nađite pčelara od poverenja i držite se proverenog izvora, kako biste bili sigurni da jedete pravi prirodni med.
Napomena: Vodite računa i o pravilnom skladištenju meda. Med čuvajte dobro zatvoren na tamnom i suvom mestu, po mogućstvu na temperaturi do 20°C. Preporučuje se i upotreba staklene ambalaže za čuvanje i pakovanje meda, jer je staklo hemijski neutralno i najbezbednije sa stanovišta higijene – za razliku od metala koji med može nagristi ili plastike koja vremenom može ispustiti materije, staklo čuva kvalitet meda nepromenjenim. Tako ćete osigurati da vaš dragoceni med zadrži sve svoje osobine.
Za šta je sve med dobar
Prirodni med nije samo ukusan zaslađivač, već i funkcionalna hrana sa blagotvornim dejstvima na organizam. Zahvaljujući jedinstvenom sastavu, med se u narodnoj medicini koristi vekovima, a moderna naučna istraživanja potvrđuju mnoge od tih koristi. U nastavku su istaknute najvažnije dobrobiti meda:
- Bogat izvor antioksidanasa: Sirov med sadrži obilje biljnih jedinjenja poput flavonoida i fenolnih kiselina, koji deluju kao antioksidansi. Tamnije vrste meda obično imaju još veći nivo antioksidanasa od svetlijih. Antioksidansi štite ćelije od oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima i oksidativnim stresom, čime doprinose prevenciji preranog starenja i raznih hroničnih bolesti.
- Jačanje imuniteta: Med je prirodni imunostimulans. Pčele u med dodaju enzime i druge bioaktivne materije koje pokazuju blagotvorno dejstvo na ljudski organizam – pre svega tako što pozitivno utiču na mehanizme imunog sistema. Redovno uzimanje meda (čak i po kašičica dnevno) može doprineti boljoj otpornosti organizma.
- Antibakterijska i isceljujuća svojstva: Med deluje antimikrobno – neprijatelj je mnogim bakterijama, pa se koristi i spolja. Tradicionalno je poznat kao lek za rane i opekotine, a savremena medicina to potvrđuje: med (naročito vrste poput manuka meda) može ubrzati zarastanje rana i opekotina, zahvaljujući svom antibakterijskom i antiinflamatornom efektu. Med na rani stvara vlažnu, zaštitnu sredinu i enzimski podstiče regeneraciju kože.
- Ublažavanje kašlja i simptoma prehlade: Kašika meda pred spavanje od davnina je poznata kao lek za grlo. Naučna ispitivanja su pokazala da med može smanjiti nadražajni kašalj kod dece efikasnije od nekih sirupa protiv kašlja – i pritom poboljšati san deteta (i roditelja). Zbog toga Svetska zdravstvena organizacija preporučuje med kao prirodni tretman za kašalj kod dece starije od godinu dana (med se ne daje odojčadi <12 meseci). Takođe, lipov med je tradicionalni saveznik kod prehlada – olakšava iskašljavanje i smiruje disajne puteve.
- Energetska vrednost i bolja alternativa šećeru: Med je prirodni izvor brzih ugljenih hidrata (glukoze i fruktoze) i pruža energiju, ali uz više hranljivih sastojaka nego običan rafinisani šećer. Ima niži glikemijski indeks od saharoze i sadrži male količine vitamina i minerala, kao i pomenute antioksidanse. Istraživanja ukazuju da konzumiranje meda može povoljno uticati na regulaciju šećera u krvi – med blago podiže nivo insulina i adiponektina, hormona koji reguliše šećer, pa može biti pogodniji za ishranu dijabetičara od belog šećera (uz umerenu upotrebu). Naravno, med je i dalje šećer te ga treba uzimati u razumnim količinama, ali kao zaslađivač predstavlja prirodniju i zdraviju opciju.
- Podrška varenju: Med blagotvorno deluje na digestivni trakt. Deluje prebiotski – pospešuje rast dobrih bakterija (poput bifidobakterija i laktobacila) u crevima, čime održava zdravu crevnu floru. Takođe, med može ublažiti želudačnu kiselinu: dokazano je da rastvoren u mlakoj vodi može smanjiti kiselost želuca i pomoći kod gastritisa. Zbog toga se osobama sa osetljivim stomakom preporučuju blaže vrste kao što je bagremov med.
- Zdravlje srca: Iako nije zamena za lekove, med može imati i određene kardioprotektivne efekte. Neka istraživanja pokazuju da redovno uzimanje meda može dovesti do blagog sniženja krvnog pritiska, poboljšanja nivoa masnoća u krvi i čak ujednačenijeg srčanog ritma. Med obiluje flavonoidima koji doprinose zdravlju srca i krvnih sudova. Posebno je zanimljivo da suncokretov med sadrži visoke nivoe polena i antioksidanasa, te ga neki preporučuju osobama sa kardiovaskularnim problemima radi očuvanja vitalnosti.
Kao što vidimo, med je višestruko koristan: deluje protiv bakterija, hrani i štiti organizam, pomaže oporavku i pruža prirodnu energiju. Naravno, med nije čarobni lek za sve bolesti – ali njegova svakodnevna upotreba umereno (kašičica-dve dnevno) može doprineti dugoročno boljem zdravlju. Nije slučajno stara izreka: “Uzimajte med kao hranu da ga kasnije ne biste koristili kao lek.”
